Кизил: посадка уход и выращивание сортов их болезни и удобрения, размножение и фото

Кизил обыкновенный: посадка, уход, размножение и распространенные сорта

Кизил обыкновенный: посадка, уход, размножение и распространенные сорта

СОДЕРЖАНИЕ

Кисло-сладкий вкус кизилового варенья спутать очень трудно: он знаком многим с детства. Кизил широко популярен у садоводов нашей страны благодаря неприхотливости в уходе, легкому выращиванию и разнообразию сортов. О правильной посадке, методах размножения и сортовом разнообразии данной культуры пойдет речь в этой статье. Как обычно текст дополнен яркими фото.

Легенда о кизиле

По легенде, однажды кизил приглянулся шайтану за его раннее цветение. «Если дерево рано зацветает, то и плоды оно даст первым», подумал он. Однако просчитался: другие фрукты созревали, а на его дереве все также красовались зеленые твердые плоды. Разозлился тогда шайтан и выбросил кизил из своего сада.

Поздней осенью, собирая в лесу грибы, люди увидели кустарник весь обсыпанный ярко-красными ягодами сладкими на вкус. Забрали кустарник в свой сад. И еще долго после этого потешались над шайтаном, а тот решил отомстить. В следующем году кизил одарил людей щедрым урожаем, но чтобы он вызрел, солнце потратило все свои силы. Поэтому и зима была суровая и морозная. С тех пор второе название кизила шайтан-ягода, а в народе ходит примета: богатый урожай кизила сулит суровую зиму.

Описание культуры и распространенные сорта

Кизил обыкновенный – это невысокий раскидистый кустарник или дерево высотой 2-5 м. В саду кизил обычно растет в виде кустарника, чтобы легче было собирать урожай. Побеги легко поддаются формировке, образуя правильной округло-пирамидальной формы крону.

Цветение кустарника наступает рано: в средней полосе кизил цветет в период с 30 марта по 20 апреля. Внезапное похолодание или возвратные весенние морозы для цветков кизила не страшны. На морозе цветки съеживаются и в таком состоянии держатся до наступления тепла. Цветение у кизила длится 12-15 дней, под конец которого кустарник выпускает листья.

Внимание! При покупке и посадке саженцев кизила имейте в виду, что культура самобесплодна, поэтому для получения урожая необходимо иметь два и более рядом посаженных кустарников.

Форма и цвет плодов кизила зависит от сорта: селекционерами выведены сорта с грушевидными, овально-цилиндрическими, эллиптическими ягодами красного, темно-бордового, желтого, розового или оранжевого цвета кисло-сладкими на вкус и со специфическим ароматом.

Из наиболее распространенных сортов кизила можно отметить следующие:

  • Кизил Владимирский известен своими крупными черно-красными плодами, плотной мякотью, сладким вкусом и высокой урожайностью (с 20-летнего куста снимают 55-60 кг урожая). Одна ягода может достигать массы более 7 г. Плодоношение наступает в начале сентября. Перезревшие плоды с ветвей не осыпаются;
  • Кизил Выдубецкий стабилен в плодоношении. Ежегодно с одного куста получают до 60 кг урожая. Плоды темно-красного оттенка, массой до 6,5 г, расширенно-грушевидной формы и кисло-сладкой плотной мякотью. Созревший урожай снимают в 15-х числах сентября;
  • Кизил Нежный. Отличительная черта этого сорта – плоды желтого цвета с нежной очень сладкой мякотью и сильным ароматом. Через кожуру зрелого плода обычно просвечивается косточка. Ягода в среднем весит 4,5-5,5 г. Плодоношение ежегодное, среднеобильное (с одного взрослого куста получается урожай не более 40 кг);
  • Кизил Светлячок самый крупноплодный сорт. Вес его ягод достигает 7,5 г. Цвет тоже уникальный – красно-черный с темно-бордовой сладкой мякотью. Урожай с куста собирают в конце августа, плодоношение обильное (до 60 кг) ежегодное. Ягодки отлично сохраняют свои вкусовые качества при заморозке или консервировании.
  • Кизил Элегантный отличают плоды красивой правильной бутылочной формы, массой 5 г и раннее созревание (в начале августа). Зрелая ягода вишнево-черного цвета с темно-красной сладкой и нежной мякотью, при перезревании не осыпается. Урожайность до 50 кг с 15-летнего дерева.

Посадка кизила

Кизил не привередлив к почвенным условиям: одинаково отлично произрастает как на каменистых или песчаных почвах, так и на грунтах с хорошим питанием. Ускорить рост и плодоношение помогает известкование грунта около дерева. В природе кизил чаще растет на бедных почвах. В саду посадку кизила производят на открытых солнечных местах, иногда вдоль границы, создавая своеобразную живую изгородь. При посадке учитывайте, что кизиловое деревце способно разрастаться в ширину до 3-4 м.

Для посадки подходят одно- и двухлетние саженцы не менее 120 см в высоту, на стволе которых присутствует хотя бы три боковых сформированных побега. Посадочную яму готовят заранее. Ее минимальный размер составляет 80 х 100 см и глубиной 70-80 см. За неделю до посадки кизила в яму закладывают органические и минеральные удобрения:

  • перегной 1-1,5 ведра;
  • 50-70 г аммиачной селитры;
  • 200 г суперфосфата;
  • 250 г древесной золы;
  • небольшое количество извести.

Посаженые кустарники поливают очень обильно, не менее 25-30 л на один куст.

Внимание! Для хорошего переопыления рядом высаживайте сорта только одинаковых сроков цветения.

Так как при посадке корневая система кизила успевает подсохнуть, побеги также укорачивают на одну треть длины. Пересадку легко переносит и взрослое 5-12-летнее дерево, если перед выкопкой кизил сильно обрезать. Плодоношение вновь начинается через год.

Уход и подкормки кизила

Уход за растением довольно прост и сводится, как правило, к рыхлению приствольного круга, удалению сорняков, санитарной обрезке и поливу в сухое лето. Поверхностной корневой системе кизила потребуется мульчирование почвы вокруг ствола сеном, опилками, свежескошенной травой или соломой. Крона кустарника не нуждается в формирующих обрезках. Прореживают куст только в случае загущенности или удалении сухих и переплетающихся веток. Раз в 10-15 лет кизилу необходимо омоложение.

Кизил – засухоустойчивая культура. Поверхностное залегание корневой системы помогает кустарнику использовать даже чрезвычайно редкие летние осадки себе на пользу. Однако все же в засушливое лето почву возле него желательно увлажнять. При длительной засухе листочки кизила сворачиваются лодочкой. За счет этого уменьшается испаряющая поверхность и большая часть влаги остается в растении.

Подкормку взрослых кустарников кизила проводят ежегодно в два этапа: в начале и в конце лета.

Первая подкормка под каждый куст включает внесение 10 л настоев:

  • коровяка, разбавленного водой в соотношении 1:5;
  • птичьего помета, разбавленного водой в соотношении 1:10.

Вторая подкормка включает:

  • 500 мл древесной золы;
  • 100 г суперфосфата (вносится после сбора плодов).

Размножение сортового кизила

Сортовой кизил размножают исключительно вегетативно: весенней или летней прививкой, отводками и зелеными черенками.

Наиболее часто используемый способ размножения кизила – методом окулировки. Глазки приживаются в 85-90%. Процедуру проводят с 25 июля по сентябрь. Техника окулировки мало чем отличается от других деревьев: с привоя берется вегетативная почка и прививается на подвой в Т-образный надрез или вприклад. Место надреза обвязывают садовой липкой лентой. При удачно проделанной работе через месяц почка приживается и начинает развиваться.

Двулетние растения, выращенные из косточек кизила, отличный подвой для прививки. При оптимальном уходе окулянты-саженцы в первый же вегетативный год достигают высоты 120-150 см и формируют 4-5 боковых побегов. Плодоношение саженцев наступает на 2-3 год.

Весной в марте-апреле на подвой делают прививку в боковой надрез: вприклад и улучшенной копулировкой.

Начинающие садоводы часто используют метод размножения отводками. Состоит он в стимулировании корнеобразования на стебле материнского куста до отделения. Побег кизила прижимают и закрепляют на земле. Верх побега присыпают десятисантиметровым слоем влажной почвы. Через год молодое корнесобственное растение можно отделять и пересаживать на постоянное место.

В питомниках и садовых хозяйствах часто используют метод укоренения зелеными и одревесневшими черенками в туманообразующих установках, в которых происходит постоянное регулирование температуры и влажности воздуха. Однако в домашних условиях укоренение таким способом редко происходит.

Болезни и вредители кизила

Сортовой кизил редко поражается болезнями или вредителями. На листьях молодых саженцев нечасто встречается мучнистая роса, которая пропадает после двукратной обработки любым системным фунгицидом. На не вовремя обрезанных сухих ветках могут поселяться болезнетворные грибы, которые впоследствии переходят и на здоровые побеги. Для профилактики регулярно проводите санитарную обрезку.

Как посадить кизил: видео

Lokacija o vrtu, kućici i sobnim biljkama.

Sadnja i uzgoj povrća i voća, vrtlarstvo, izgradnja i popravak vikendica — sve to vlastitim rukama.

Pogodnosti i nega drveća (foto)

AMAZIVNA ROBA ZA VRT OD VRTA I ZA KOPEY — OD RIJETKIH BILJNIKA DO VRTNIH ALATA.

Uzgoj drveća, dobrobiti i njega stabala

Cornel: Prirodni iscjelitelj

Zbog svojih jedinstvenih korisnih svojstava, dren zauzima jedno od glavnih mjesta među rijetkim kulturama. Budite sigurni da pogledate ovaj bobični grm!

Na Krimu postoji čak i legenda: lekari nisu pristali da rade tamo, jer nisu shvatili razlog zbog ogromne količine divljeg drveća, koje se smatralo najboljim lekom protiv svih bolesti karakterističnih za ljudsko telo.

Sama biljka je vrlo produktivna, izdržljiva, nepretenciozna, otporna na bolesti i štetočine, kao i dekorativna.

RIJETKE SJEME ZA BILJEŠKE ZA VAŠ VRT — SLOBODNA DOSTAVA CIJENE SU VRLO NISKE

I divlja svinja i kultivisani su nezahtjevni za tlo, ali, naravno, oni će bolje rasti na hranljivoj zemlji, posebno ako je pH na nivou 5,5-6. Kultura je otporna na sušu i otporna je na zimu, izdržava pad temperature na -35 . -37 stupnjeva.

Uzgoj drveća

Kada se razmnožava semenom, potomci će izgubiti kulturna svojstva svojstvena roditeljskom obliku. Stoga se ovaj metod može koristiti za stvaranje, na primjer, zaštite.

A da bi se sačuvala sorta, najlakše je rezati krajem maja i ukorijeniti ih u filmsku stakleniku. Usled ​​čestog zalivanja (6-7 jednom dnevno) sredinom septembra, na reznicama će se formirati snažni koreni. Dobijene biljke su zasađene na stalno mjesto. Za reprodukciju horizontalnim slojevima na kraju proljeća ili na samom početku ljeta, odabrani su najrazvijeniji izdanci, savijati ih do tla, fiksirati i posipati zemljom. Vertikalni izdanci će početi da rastu iz pupoljaka, od kojih će svaki biti nezavisna biljka.

Dogwood: slijetanje i briga

Najbolje vrijeme za sadnju stabala na jugu je jesen (2-3 tjedana prije početka prvog mraza): sadnice imaju vremena da se slegnu prije zime, izliječe oštećeni korijenski sustav i povećaju mlade usisne korijene proljeće.

To omogućava mladom drveću da uspješno izdrži rane proljetne suše i suhe vjetrove, uobičajene u južnim regijama.

U hladnijim krajevima, biljka preživljava bolje kada se sadi u proljeće (kraj ožujka — početak travnja) prema shemi 4 × 3 m. Sadnja jama kopaju veličinu korenovog sistema. Na siromašnim tlima može se u jednakim dijelovima dodati mješavina treseta, humusa i tla, a ako je tlo mokro, drenaža (razbijena opeka, šljunak) se nanosi na dno slojem 5-6. na nivou tla. Nakon sadnje, zemlja je zbijena, zatim zalijena (kanta pod drvetom) i zagrtala stablo sa tresetom ili humusom (cm 3-4).

Daljnja nega nije komplicirana: uklanjanje korova u prvom 3-4u godine, zalijevanje u suši, sanitarna rezidba, koja uklanja suhe i slomljene izbojke. Otprilike u godini 5, kada će biljke dati prvu veliku žetvu, poželjno je da ih se nahrani: donijeti ispod svakog stabla 4-5 kg komposta ili dobro istrunutog stajnjaka. Takvi se oblozi ponavljaju kroz 2-3 godine. Svakog proljeća, mineralna đubriva se mogu primijeniti u malim dozama (u kombinaciji s otpuštanjem gornjeg sloja) — 15-20 iz uree i 25-30 iz nitrofoske.

Dogwood: beneficije

Plodovi drveća se preporučuju da budu uključeni u ishranu sa tendencijom prekomerne težine: pomažu da se brzo uklone štetne materije iz tela i ubrzaju metabolički procesi.

Kornelije su korisne za anemiju, jer sadrže mnogo gvožđa.

Zbog tanina se drvo može konzumirati kao adstrigentno za proljev i dizenteriju.

Sok od drenova ima izražen tonički učinak.

Vrste drveća

Činjenica: Svibanj cvjeta veoma rano, čak i pre nego što se listovi pojave na izdancima, — početkom — sredinom aprila. No, plodovi sazrijevaju najnoviji od bobica usjeva — samo u rujnu.

Uzgoj drveća: lično iskustvo u sadnji i brizi za biljku

Dogwood Collar

Iznenadio sam se kada sam otkrio da svi vrtlari ne znaju za kukuruz. Ali uistinu to možete nazvati čudotvornim stablom! Na jednom mjestu raste do 300 godina, a istovremeno je apsolutno nepretenciozan. Ja ga uzgajam u sjeni susjedne trokatnice, ne podliježe bolestima. Drvo raste do 3 m visine — pogodno je da odaberete bobice u kojima je vitamin C više nego u crnoj ribizli.

Voće, lišće, kora, kosti se koriste za povećanje apetita, za prehlade i gastrointestinalne bolesti. Od plodova drveća pravite sok, džemove, čuvate. Čak ponekad pate od kajanja savjesti — navodim druge biljke, oplodim ih, borim se sa štetočinama, a sve ruke ne dospiju do drena. Ali to donosi plodove svake godine, uzimam dve kante bobica sa jednog drveta. Naravno, dren ima svoje tajne.

Tako su neki, okusili bobice sa drveta, uvrnuti: bolno je kiselo. Ali ako držite ove 2-3 bobice na sobnoj temperaturi, one postaju mekane, sočne i . slatke!

Druga tajna je vrijeme žetve. Ako bobice postanu crvene i niste stigli na daču na vrijeme, mogu se raspasti za nekoliko dana.

Tako mi se dogodilo, ali prošle zime sam smislio jedan trik. Dao sam zadatak mom mužu da presiječe vrećice za povrće u pravokutnike i da ih zašije u obliku staze. Krajem avgusta on i ja obavili smo ovu stazu oko drveta u obliku ogrlice. Ako su plodine pale, ostale su na okovratniku — čiste i suve. Neki susedi šire plastičnu foliju ispod drveta, ali na kiši, bobice još uvek trunu. I kroz ogrlicu voda odlazi, a bobice ostaju netaknute!

A sada je recept — žele od duge.

Jagode sipajte kipućom vodom, koja ih jedva pokriva. Kuhajte dok ne bude mekana. Obrišite kuvane bobice kroz cedilo, iscijedite sok kroz gazu. Dodajte šećer (700 g u sok 1 l). Zatim kuvajte dok ne dobijete potrebnu debljinu. Na kraju kuhanja dodajte 5 g limunske kiseline. Sipajte u sterilne staklenke, zamotajte.

© Nikolai Khromov, dipl. sr sciences.

Ispod su ostali unosi na temu «Vikendica i vrt — uradi sam»

Prijavite se za ažuriranje u našim grupama.

Budimo prijatelji!

Recenzije i komentari: 10

U dobrim uvjetima, drvo može donijeti plod bez presađivanja 100 godina. Ali veoma je važno odrediti pravo mesto za to.

Glavna stvar je da ne postoji preplavljivanje, poplave, blizak položaj podzemnih voda. Dogwood dolazi iz prilično suhih mjesta, tako da su njegovi korijeni snažni, dugi, a na hladnom, vlažnom tlu trunu.

Također je poželjno da mjesto bude osvijetljeno suncem najmanje pola dana. U hladu drena raste sporije i lošije plodove.
Zbog dugih korijena, biljka se može presaditi samo u mladom dobu, ne starije od 2 godina. Obično se korijen puca, ali rasadnici često šire grmlje i sadnice, a vrijedne sorte — presađivanje na divljem obliku. Transplantacija se može obaviti u proleće, pre pauze pupoljaka, ili u jesen, u septembru — početkom oktobra.
Velike jame za sadnju za male mladice nisu potrebne, 30 × 40 je dovoljan Vidi, ali ako je zemlja glina i pregusta, napravite rupu dublje i stavite nekoliko kanti peska, sitnih oblutaka i ekspandirane gline na dno. Đubriva dodaju 2 čašu pepela i neki superfosfat u jamu. Nijedna azotna đubriva se ne koriste za jesensku sadnju.

Drvo raste u našem vrtu sa veoma ukusnim plodovima — to je poklon od svekra. Donio je sadnice iz svoje bašte i sam ih posadio.
Kako je rekao, vakcinacija je sprovedena u julu i avgustu. Koristio je divlji dren kao zalihe, a za graft rezao je pupoljke iz sorte. Mreže drveća su donirane brzo ukorijenjene i ojačane, a sada nose odličan plod.

Kada dren tek počinje da sazreva, početkom avgusta hranimo drveće infuzijom pepela. To daje snazi ​​drveća da dozrije plodove i pripremi se za zimu. Također možete dodati rješenje 1 Art. l dvostruki superfosfat (na kantici tople vode). Pogodno je sipanje takvog đubriva u žljebove napravljene na granici kruga stabla. Voće se prikuplja otprilike od sredine avgusta.

Davno sam posadio dvije šume i veoma sam zadovoljan. Sada je moguće napisati bilo koju biljku u katalogu, ali onda sam dugo tražila sadni materijal, jer, nažalost, među ljetnim stanovnicima nije jako popularna. I uzalud! Stablo ne zahtijeva posebnu njegu, ne boji se jakih mraza.
Voće ploda svake godine, nisam primetio štetočine. Ove godine, žetva je bila tako zadovoljavajuća da smo morali prodati višak na tržištu. Ispostavlja se da je drvo vrlo skupo. Ukrasno drvo: prvi blistavi žuti cvjetovi cvjetaju u mom vrtu. U ovom trenutku još uvek imamo mrazeve, ali oni neće nauditi budućoj žetvi. I još jedna razlika od drugih drveća: kada se sije bobice, između njih se vide pupoljci, koji će biti ubrani u godini, to se jasno vidi na fotografiji. Za Gomu, drvo ne zauzima puno prostora, odlično je za ljetnje kuće sa malom parcelom. Čuo sam da morate posaditi dva stabla za oprašivanje.
Jedemo svježe bobice (mekane, kao trešnje), stavljamo ih u kompote i pravimo džem. Osim toga, dren ima ljekovita svojstva. Bobice se koriste za giht, anemiju, hemoroide, dizenteriju, gastrointestinalne bolesti, artritis i razne kožne bolesti, biološki aktivne supstance sadržane u drenu, normalizaciju krvnog pritiska, eliminaciju glavobolje, sprečavanje skleroze.
Svim ljetnim stanovnicima savjetujem da to čudo posade na njihovu dachu!

Već godinama znam za drveće od crvenog drveća, ali prvi put nisam vidjela drveće sa žutim bobicama. Naravno, nisam mogao odoljeti iskušenju i stekao 3 sadnice sorte Gentle.
Kupili smo 2-ljetne biljke u rasadniku u septembru. Stigavši ​​na kolibu, izabrao sam za njih sunčano mjesto, zaštićeno od vjetrova. U rupu za slijetanje nalijeva humus, malo mineralno gnojivo. Smešten je u svaki mladički, zaliveni drveni krug.
Krajem oktobra pokrila je drveće kapama od netkanog materijala. U proljeće je uzimala skloništa i uskoro su biljke reagirale na njegu. U početku su bili zadovoljni cvetanjem, a početkom avgusta, velikim plodovima koji izgledaju kao minijaturne kruške.
U 1-u, godinu dana nakon sadnje, skupljeno je nekoliko bobica, ali su sljedeće žetve postajale sve više. U rasadniku, rečeno mi je da jedna odrasla biljka može biti ubrana do 47 kilograma bobica, iako ja lično još nisam dobila takav usjev. Razred Gentle prenosi mraze-30 °, ali prvi 2 godine, mladice moraju biti pokrivene.

Tko je jeo dren?
Nikad nisam primijetio da su neke vrste štetočina iznenadile svinje. I prošlog juna, mnogi od voća su pokvarili gusjenice koje su dolazile niotkuda. Šta je to štetočina?

Štap je jedna od rijetkih biljaka koje su rijetko pogođene štetočinama i bolestima. Da biste utvrdili koja je “zvijer” pokvarila plodove vašeg drenja, nažalost, nemoguće je — premalo informacija: bojanje, lokacija čekinja na tijelu gusjenice specifične su za svaku vrstu. Može biti mikro-gusenica.
Mikro-uzgoj zime pod drenom kore, leptiri počinju da teče tokom masovnog cvetanja, au junu gusjenice izlaze iz jaja, koje udaraju u plod. Mere kontrole uključuju žetvu pogođenog voća, čišćenje kore u jesen, korišćenje trapova za hvatanje i obradu (u toku 4 dana nakon puštanja kolosijeka) pomoću hemijskih preparata.

Prije nekoliko godina 10 je kupio mladicu iz drveća. Biljka je bila u kontejneru, tako da nije bilo problema sa ukorjenjivanjem. Mjesto za južnjake izabralo je blizu štale, gdje je toplije. Korušica ne zahtijeva posebnu njegu, jedino što se ovo suho ljeto mulšilo je sa kosom travom kako bi zadržala vlagu. Grm vymahal pod 3 m, ali ja ga godišnje izrežem. Dogwood cvjeta u aprilu i izgleda vrlo impresivno. Plod je počeo brzo, ali su plodovi na početku bili samo komadi 10-20. Ali ove godine, i jeli puno voća, i pripremili lekovite džemove. O svežim jagodama drena je mnogo pektina. Plodovi poboljšavaju apetit, obnavljaju razmenu
supstance, ojačati zidove krvnih sudova. Korisno za bolesti gastrointestinalnog trakta i dijabetes melitusa, jer snižava nivo šećera u krvi i poboljšava funkciju pankreasa.
RAW BOYS
Zrele bobice razdvojile su kosti, nastala kaša pomiješana sa šećerom (na 1-u neki plodovi — 2,5 dijelovi šećera), miješali dok se nije potpuno otopila i dodali limunsku kiselinu (2,5 g) na vrh noža, zahvaljujući kojoj je prirodna boja plodova odmah obnovljena. Očišćen u čistim suvim staklenkama. Držite u frižideru. Džem od drveća pomaže našoj cijeloj obitelji s prehladama i virusnim bolestima, jača imunološki sustav i poboljšava cjelokupno zdravlje.

Cornel je elegantan grm koji formira snažne živice i užitke uz bogatu žetvu ukusnih bobica. Može da izdrži prilično jake mrazeve, ali zrenje bobica zahteva dugu i toplu jesen, tipičnu za južne regione. Usjeva sakupljena u septembru i oktobru, a tek krajem novembra grm će se povući. Stoga je u jesen potrebno da se nastavi briga za sadnju drenova.
Grmlje se u maju hrane dušičnim gnojivima, što omogućava buduću žetvu. Ali u jesen grmovi zahtijevaju dodatke potaši (npr. Drveni pepeo) i kalcij (kreda, dolomitno brašno).
Cornel daje puno korijena. Ako se ne ukloni na vrijeme, slijetanje će se pretvoriti u neprohodnu šikaru u nekoliko sezona. Do kasne jeseni morate izrezati ekstra izdanke i važno je da ne napuštate konoplju. Nakon žetve potrebno je izravnati krunu, ukloniti grane koje su stare i koje rastu u grmu. Uz pažljivo konstantno obrezivanje, drvo se može formirati u standardnom obliku, u obliku drveta.
Najjednostavniji način za širenje slojevitosti drveća. U proljeće se mlade grane savijaju i prskaju zemljom. Tokom ljeta, uspijevaju se ukorijeniti, a kasne jeseni, nakon što se lišće ispusti, presađuju se na stalno mjesto. U blizini mora rasti 3-4 grm — to je neophodno za unakrsno oprašivanje.

Čuo sam za cotoneast u danima Unije, kažu oni, njegove bobice su vrlo korisne. Uvek sam želeo da posadim ovaj grm, ali ranije nije bio na prodaji. Jednom kad sam kupio plod cotoneastera, mislio sam da ću uzgajati kosti. Sijali su se — skupili su se, izabrali dva najjača klice. Sada su već velika stabla. Ne rezam ih, volim kada biljka raste slobodno, kao i on
hoću Cotoneaster cvjeta vrlo rano, još uvijek nema lišća, a sve grane su prekrivene žutim cvijećem, vrlo je lijepo u ovom trenutku. Žetva sazrijeva postepeno, zrele jagode padaju, rasprostirem film ispod grmlja i skupljam ga bez pokušaja. Ponekad otkidam bobice i rano, savršeno sazrevaju u drvenim kutijama. Plodovi su ukusni: i kompot, i džem. Deo bobica je suv. Kizil- t
Nick ne zauzima puno prostora, možete staviti bilo koju oblast. I ono što je važno, nikada nisam videla nikakve bolesti ili štetočine na svom cotoneasteru, tako da nije potrebna nikakva hemija. Sada je vrijeme za sadnju grmlja, obratite pozornost na cotoneaster, nikada me nije razočarao. I oko mu se svidi i daje žetvu. U našim baštama, cotoneaster se retko sreće, a sažaljenje je dostojno.

Najbolje sorte koje treba dati
Izbor cotoneaster-a je ogroman, plodovi su žuti, crni, ljubičasti u obliku bočice i kruške, biraju po vašem ukusu.
• VLADIMIR. Velika i plodna sorta.
• CORAL. Plodovi su ružičasto-narandžasti, zaobljeni, slični šljiva.
• LUKYANOVSKY. Plodovi su veliki, u obliku bočice, tamno crveni, ponekad skoro crni.
• GENTLE. Plodovi su žuti. u obliku boce.
• FIREFLY. Jedna od najrasprostranjenijih sorti.
• EXOTIC. Plodovi su veliki, cilindrični, crni i crveni. Dobro se drži na drvetu nakon punog sazrevanja.
• ELEGANT. Bočice od voća. Zrela trešnja crna.
• EUGENIA. Sazreva u isto vrijeme, ne istušira se. Plodovi su tamno crveni, veliki.
Pekmez od cotoneaster-a nije samo vrlo zdrav, već ima neobičan ukus. Kašika ovog džema može se poslužiti i sa mesom, što će jelu dati pikantnost. A kada pravite džem, dodajte malo belog vina. Ovo je dobra kombinacija.

Кизил и его плодовые сорта

В семействе дёреновые, или кизиловые (Cornaceae), кроме многих декоративных зимостойких кустарников, имеется дёрен мужской (Cornus mas) со съедобными плодами, известный под названием кизил.

В естественных условиях он встречается в подлеске горных лесов Кавказа, Крыма, на юге Украины, в Южной Европе и Малой Азии. Это кустарник или невысокое деревце, высотой более 5-6 м. Яйцевидные блестящие цельнокрайные листья — длиной до 10 см. До распускания листьев появляются мелкие желтые цветки с желтыми прицветниками, собранные в пучки. Плоды сочные, блестящие, продолговатой формы, длиной около 3 см.

У кизила есть декоративные формы, пригодные для озеленения сорта:

  • ‘Pyramidalis’ (Пирамидалис) с прирамидальной формой кроны;
  • ‘Aurea’ (Аурея) с желто-зелеными листьями, зеленеющими с возрастом;
  • ‘Aurea Elegantissima’ (Аурея Элегантиссима) – листья кремовые, с красным оттенком и белыми и пятнами;
  • ‘Variegata’ (Вариегата) – листья с белым окаймлением; а также декоративные сорта с желтыми, белыми и розовыми плодами.

Для средней полосы России наиболее перспективны раносозревающие сорта кизила, среди которых Алеша, Елена, Николка и Элегантный, а также сорта из группы ранне-средних.

  • Сорт Алеша отличается самыми ранними сроками созревания, плоды ярко-желтые с тонкой кожицей, массой 3,5-5 г.
  • Сорт Елена имеет крупные плоды округло-овальной формы, темно-красные, никогда не бывают черными, в отличие от других красноплодных сортов. Вкус сладкий (сахара 7,7%), кожица тонкая, мякоть нежная. В перезрелом состоянии плоды осыпаются, поэтому их снимают в срок.
  • Сорт Николка – один из ранних сортов. Плоды массой 5,8-6 г, грушевидной формы, слегка сплюснутые, мякоть нежная, вкус сладко-кислый.
  • Сорт Элегантный имеет плоды средней величины, массой до 5 г, бутылочной формы, вишневые при полном созревании, а потом и вовсе черные. Плоды не осыпаются и могут висеть до морозов. Вкус кисло-сладкий с ароматом.

В ранне-среднюю группу входят сорта Буковинский, Галицкий Желтый, Вышгородский, Гренадер, Коралловый, Нежный, Радость, Сластена и Уголек.

  • Сорт Буковинский — с овально-цилиндрическими желтыми плодами массой 3,5-4 г. Осыпание плодов незначительное. Урожайность и масса плодов колеблется в зависимости от погодных условий.
  • Сорт Вышгородский особенно ценен для использования в свежем виде, т.к. плоды рано созревает, имеют кисло-сладкий вкус, содержат много витамина С (до 121 мг%), темно-вишневые, мякоть ярко-красная. В засушливые годы плоды мельчают, нуждается в поливе и уходе.
  • Сорт Гренадер исключительно красивый, плоды ароматные, вкусные, овально-цилиндрической формы с зауженной шейкой, красно-черные уже в начале созревания. Используют для переработки на джемы, варенье, мармелад и цукаты.
  • Сорт Нежный очень красивый, имеет желтые плоды длиной 3,5 см, грушевидной формы, в период полного созревания косточка просвечивает, вкус сладкий. В период плодоношения растение очень нарядное.
  • Сорт Радость — раннего срока созревания, плоды темно-красные, овально-грушевидной формы, массой 5,5 г, мякоть слабокислая, красно-розовая.

Самые популярные сорта кизила

Кизил – кустарник-долгожитель, теплолюбивая культура, в естественном состоянии растущая на Кавказе, в Южных регионах. Растение является природным лекарем: имеет противовоспалительные свойства, способствует понижению артериального давления, насыщено витаминами.
Селекционеры продолжительное время работали над выведением разновидностей растения, улучшением вкуса ягод, урожайности. Были выведены новые сорта, отличающиеся по цвету, форме, весу ягод, назначению кустарника. При этом основные характеристики остались неизменными. В настоящее время известно более 50 сортов кизила.

Характеристики лучших сортов

Для представителей вида присущи общие характеристики:

  • Засухоустойчивость,
  • морозоустойчивость,
  • стойкость к заболеваниям,
  • неприхотливость к почве, уходу,
  • способность расти в полутени,
  • сверхраннее продолжительное цветение, перекрестное опыление,
  • ежегодное плодоношение,
  • лекарственные и декоративные свойства.

Вкус ягод всех представителей культуры сладкий с кислинкой, внутри плода – небольшая косточка.
Для лучших сортов характерны качества: высокая урожайность, величина ягоды наиболее большая.
Среди многообразия выведенных сортов различаются экземпляры по цвету: встречаются различных оттенков желтого, оранжевого, всего спектра красного – до почти черного.

Переводится слово «кизил» (тюрк.) как красный.

Отличаются плоды размером – от 3 до 8 г. Крупные ягоды используются в кулинарии, мелкие имеют декоративное и лечебное значение.
Форма плодов круглая, овальная, бочонкообразная, грушевидная, бутылочковидная.
Для выбора сорта большое значение имеет срок созревания плодов. Начинает цвести кизил ранней весной, созревание наступает через 200 дней. Для регионов с коротким летом выбирают ранние сорта.
Различаются сорта по времени созревания:

  1. Ранние: созревают до середины августа. Такие сорта высаживают в северных широтах. Популярные сорта: Гренадер (4-11 августа), Элегантный (5-10 августа), Елена (10-14 августа), Вавиловец (10-25 августа), Алеша, Николка.
  2. Среднего срока созревания: Собирают урожай со 2 декады августа по 2 декаду сентября. Лучшие представители: Нежный, Коралловый Марка (17-20 августа), Лукьяновский, Выдубецкий (23-25 августа), Старокиевский (с 25 августа).
  3. Поздние: 2- 3 декада сентября. Примеры: Костя (5-10 сентября), Светлячок (25 августа-10 сентября), кизил «Семен» (10-15 сентября).

Сравнительная таблица отличительных качеств лучших сортов

Созревание ягод может происходить одновременно или продолжительно по времени. Урожай кизила сорт «Семен» можно собрать за неделю, а плоды «Светлячка» будут находиться на кусте почти месяц.

Кроме предпочтений по урожайности и внешнему виду, дачники обращают внимание на районирование сорта.
В южных регионах среди лучших сортов выбирают Янтарный, Коралловый, Нежный, Лукьяновский.
Для высаживания в северных широтах предпочтительней остановиться на ранних сортах Светлячок, Владимирский, Выдубицкий, Елена.
Все деревья и кустарники культуры могут стать «изюминкой» сада, выполняют дизайнерские функции. Рано зацветают, имеют продолжительное цветение желтыми, белыми цветками. Привлекательно растение и в период плодоношения. Некоторые сорта выведены специально для украшения парков, скверов, садов.
Среди декоративных кустарников востребованы сорта:

  • «Пирамидалис», имеющий пирамидальную крону,
  • «Аурея Элегантиссима» с экзотической листвой кремового с белым цвета, с красным оттенком.
  • «Вариегата» отличается своеобразной листвой с белой окаемкой. Встречаются разновидности с плодами разного цвета – белого, желтого, розового.

Кизил прекрасно переносит стрижку. Сформировать для украшения участка деревце с необходимой кроной – округлой, раскидистой — сможет даже садовод-любитель.

Сорта кизила

Предлагаем вниманию дачников примеры лучших своеобразных сортов растения.

Кизил белый

Растение цветет белым цветом (в отличие от подавляющего большинства представителей культуры с желтыми цветками), откуда и пошло его название. Ягоды желтые с небольшой косточкой. Листья в осеннюю пору приобретают красный цвет, постепенно переходящий в фиолетовый. Имеет ярко выраженные лекарственные и декоративные свойства.

Кизил дикий

Дикорастущий кустарник произрастает в южных регионах: в Крыму, Молдавии, предгорьях Кавказа, Закарпатье. Цветет желтым цветом. Ягоды небольшие, красные. Имеет ярко выраженные лекарственные свойства. Наиболее неприхотливый к почве и уходу.

Кизил янтарный

Название кизила указывает на цвет ягод растения: желтый, похожий на янтарь. Именно этим кизил выделяется из общей группы представителей культуры.
Ягоды небольшие (3,5 г), в период созревания склонны к осыпанию. Полностью созревшие плоды сладкого вкуса. Имеет наибольшее количество сахаров и пектинов в составе. Созревание среднего срока, продолжительное по временным рамкам. Длится около месяца, со второй декады августа по вторую декаду сентября.

Кизил лукьяновский

Дерево с округлой компактной кроной. Крупные ягоды сорта (6 г), имеют бутылочную форму, темно-красный цвет, который во время полного созревания приобретает черный оттенок. Стойкий к осыпанию. Плоды могут находиться после созревания до месяца на дереве.

Кизил ямайский

Писцидиево дерево, которое является представителем семейства бобовых, только называется кизилом. Кора дерева имеет специфический запах и вкус, является лекарственным средством для лечения ряда заболеваний. Применяется строго под наблюдением врача, поскольку его неправильное употребление может привести к отравлению организма. Распространено в Центральной Америке и Вест-Индии.

Кизил обыкновенный (или дерен мужской)

Дёрен мужской (Cornus mas) относится к семейству дереновые, имеющему много представителей декоративных кустарников и деревьев. Отличается съедобными плодами. Растет в предгорьях Кавказа, в Крыму, Южных регионах Украины, на территории Малой Азии. Высота кустарника (или деревца) достигает 6 метров. Цветет желтыми цветками. Плоды овальные, небольшие, красного цвета. Обладает лекарственными свойствами, присущими кизилу, в наиболее высокой степени.

Размножение сортовых растений кизила

Чтобы вырастить на дачном участке куст кизила, который повторит материнские сортовые качества, садоводы используют различные способы.

Посадка саженца

Наиболее эффективный метод размножения культуры при отсутствии у соседей (или у вас) кустов кизила на участке. Двухлетние саженцы высаживают в подготовленные ямы на расстоянии 5х5 метров друг от друга.

Размножение отводками

Популярный способ при наличии материнского куста. Процесс выполняют весной. Нижний побег кустарника укладывают и укрепляют скобками в неглубокой канавке, присыпают землей и регулярно поливают. Весной следующего года отводок отделяют от куста и используют как саженец.

Зеленое черенкование

Черенки для размножения с 4-5 почками нарезают в конце июля с однолетних побегов взрослых (от 5-6 лет) кустов кизила. Сразу же высаживают в полутень, в плодородную почву под углом. Присыпают посадку чистым песком, слоем 10 см, накрывают полиэтиленом. Полиэтилен должен быть выше верхушки на 20 см. Землю регулярно поливают. Выросший росток с корнями используют как саженец. В условиях дачи этот способ малоэффективен.

Деление куста

Размножают молодые кусты, небольшие по размеру. Ранней весной или осенью куст выкапывают, освобождают корни от земли, убирают старые, больные, высушенные побеги. Затем куст делят на части. В каждой части должны быть развитые, здоровые корни, несколько полноценных побегов. Части высаживают в ямы как саженцы, регулярно поливают до приживаемости куста.

Для размножения используют взрослое дикорастущее дерево. В августе-сентябре почки кизила помещают в Т-образный разрез коры дерева или вприклад, место разреза укрепляют изолентой, оставляя почку открытой. О приживаемости делают вывод по зеленеющему листку подвоя. Применение окулировки дает почти стопроцентную приживаемость глазков. Глазок приживается ориентировочно через месяц. Плодоносить куст начинает на 3 год развития. Привитый кизил будет расти деревцем. Всю прикорневую поросль и боковые побеги удаляют, оставляя один центральный штамб, из которого формируют деревце.

Прикорневую поросль следует удалять регулярно, особенно до 7-летнего возраста деревца. В противном случае прививка может отмереть.

Выращивание из косточки

Некоторые дачники пытаются вырастить сортовое растение из косточки. Размножение кизила с помощью косточки – долгий и трудоемкий процесс. В итоге получается кустарник, который не повторяет сортовых свойств материнского куста. Используется способ для выращивания дикого кизила. На него эффективно прививать сортовое растение. Селекционеры применяют способ для получения новых сортов культуры.
Кизил – замечательный кустарник, имеющий лекарственные свойства, вкусные плоды. Посадив культуру на участке, дачники не только сами смогут наслаждаться красотой и плодами растения. Долгожитель-кизил, растущий более 100 лет, послужит нескольким поколениям семьи.

Разновидности и описание сортов кизила

Кизил является деревом либо кустарником, которое смело можно назвать вечнозеленым и листопадным. Иногда он произрастает в форме корневищного полукустарника. Он зачастую имеет супротивные, а не очередные, перистонервные листки, у которых нет прилистников.

Цветки расположены в верхоцветных соцветиях, они довольно мелкие и 4 – 5-членные. Являются двудомными довольно нечасто. Чашечка обладает небольшими зубцами по краям. Количество лепестков и тычинок зачастую составляет 4 – 5. Тычинки крепятся к нектарному диску и растут поочередно с лепестками.

Плод кизила является костянкой. Она часто наделена формой шара или эллипса, окрашена в насыщенный красный, красно-оранжевый, сине-черный, синий, черный цвета. Есть также кизил белый. К 1548 году стало известно такое интересное название, которое звучало как dog-tree. Только к 1614 году оно изменилось, и в народе стало известно как dogwood. В настоящее время в кругах любителей культурных растений названием деревца является hounds tree, что имеет интересный перевод -«собачье дерево». Свое второе современное название «клубничное дерево» культура получила благодаря наличию плотных головчатых соцветий, которые потом трансформируются в сочные плоды.

Видео “Сорта кизила”

Из видео Вы узнаете про сорта этого дерева.

Разновидности

Дерево любимого многими кизила имеет презентабельный и характерный внешний вид, отличается богатым и красивым цветением благодаря необычным цветкам и листве, заметным желтым либо красным побегам после листопада. Его принято применять для одиночных либо коллективных посадок, создания зарослей под пологом деревьев или на открытых участках площади. Среди разновидностей кизила можно выделить самые популярные, на которых предлагаем остановиться подробнее.

Это европейский вид, он же дерн. Известен еще со времен Древней Греции. Произрастает на территории юго-запада России, юге Украины, на Кавказе, в Молдове, Средней Южной Азии, Малой Азии, а также на Балканах. В Крыму известны названия таких народных сортов, как Султанский, Цареградский и Шпанский. Султанский попал к нам с территории далекой Турции, где имеется большое количество зарослей, которые вольготно растут в естественных условиях.

Кизил настоящий произрастает на территории тех стран, для которых характерно наличие континентального климата. Его плоды насыщенного красного цвета радуют глаз в конце февраля – начале марта. В раннем возрасте культуре свойственно образовывать только мужские цветки. Плоды являются кисло-сладкими с особым запахом. Благодаря наличию в составе ягод таких важных для здоровья элементов, пектиновых веществ, фруктозы, глюкозы, минералов железа, кальция, калия, магния, фосфора, плоды полезны для людей с нарушениями работы сердечно-сосудистой системы. Они также помогают бороться с накопленной физической усталостью, улучшая самочувствие и поднимая настроение. Растения живут около 150 – 200 лет, урожай с каждого дерева в возрасте 15 – 20 лет составляет около 40 – 80 кг. Не требует особой агротехники.

Лекарственный

Еще называется корнус официналис. Данное растение известно в Японии, Кореи и Северо-Восточном Китае в качестве эффективного средства от многих недугов. Он входит в лекарства, используемые для исцеления мочевого пузыря и почек, корейские сборы, помогающие при импотенции. В странах Восточной Азии используется как антидиабетическое растение. К преимуществам сорта относятся засухоустойчивость и зимостойкость, возможность расти на любой почве. Кора его ствола окрашена в коричневый либо оранжевый цвет. В период цветения, а именно в марте, деревья особенно красивы.

Этот представитель семейства кизиловых принадлежит к травянистым растениям. Шведский, он же альпийский, родом из гор Европы, где встречается чаще всего. Имеет ползучие стебли с подземными ризоидами. Им свойственно отрастать за сезон на пару сантиметров. Этот вид кизила реально встретить в тех местах, где есть высокая влажность. Он предпочитает расти на торфянистых, влажных почвах с достаточным уровнем кислотности. Способен произрастать и в качестве почвопокровного растения под кислотофильными кустарниками.

Такой кизиловый кустарник, как канадский, представляет собой густые заросли. Небольшое соцветие с маленькими и окрашенными в желто-зеленый цвет цветками его окружает белая обертка, состоящая из 4 лепестков. Плоды насыщенного красного цвета собраны в соплодия. Нормально переносит такой сорт даже чрезмерное затенение. В культуре способен произрастать в качестве почвопокровного растения.

Сорта кизила, отличающиеся декоративностью, могут похвастаться родством с цветущим сортом. Селекционеры неустанно работают над расширением цветовой палитры сортов.

Цветущий вид является одним из красивейших деревьев на территории Америки. Он представляет собой деревце размером около 5 метров, яйцевидными листками и красочными бело-зелеными соцветиями. Цветки можно увидеть в апреле – мае.

Соплодия окрашены в оранжево-красный цвет. Цветущий вид был выбран символом штата Миссури. Известными его разновидностями являются Чероки Бреив, Чероки принцесс, Чероки чиф. Применяется в деле озеленения, способен образовывать шикарные деревья среднего размера, на которых имеется много плодов необычной формы. На территории Средней Азии данный вид не теряет заслуженной популярности уже около двух сотен лет. Он обладает высокой зимостойкостью. Может нормально расти в северных регионах. В нашей стране имеется на территории Крыма и ботанических садов.

Такой вид еще называют горным. Он имеет многоцветковое соцветие с оберткой из 6 листков, окрашенных в нежный бледно-розовый либо белый цвет. Плод представляет собой эллипс. Имеет 6 мм в диаметре и длину не более 10 мм. Цветение культуры происходит в мае. В природных условиях растет на западе Северной Америки. Выращивается даже в условиях закрытого грунта – в деревянных кадках. Каждое подобное растение высоко ценится заинтересованными лицами и в случае покупки будет стоить немалых денег.

Головчастый

Кизил головчатый, или головчастый еще известен как земляничное дерево. Его плоды традиционно произрастают целыми соплодиями, которые отличаются красивым оранжево-красным цветом. Соцветие обычно состоит из 25 – 30 цветков. В природных условиях встречается в Центральном Китае, а также Гималаях. Очень декоративен такой вид, как кизил споровый. Это культура, имеющая горизонтальные ветки. Сорт Вариегата необычен благодаря пестрым лепесткам, окантованным белой полосой.

Коуза – такое второе название имеет кизил японский. Он обладает брактеями – остроконечными листками обертки. В процессе взросления культуры приобретают нежный розовый и белый оттенки. Цветение происходит в июне, продолжается более 6 недель. Известны такие отличные сорта данного вида, как Лунное сияние, Осенняя роза, Лучистая роза, Свет луны, Голубая звезда, Серебряная чашка, Батерфляй.

Кора от природы имеет характерный серый, коричневый либо бронзовый цвет, со временем ей свойственно отслаиваться. Плоды любимых многими садоводами и нашей страны ягод обычно представляют собой костянки длиной не более 6 см и достигающие 2, 6 см в диаметре. Когда созревают, становятся красными. Менее сочные, нежели у настоящего либо лечебного сорта. Могут использоваться как свежими, так и после переработки.

Видео “Польза и вред кизила”

Из видео Вы узнаете про пользу и вред этого дерева.

Загрузка ...
Фермер Вики
Adblock detector